Demencija

Demencija, takođe znana kao senilnost odnosi se na širok dijapazon moždanih oboljenja.

Ona uzrokuju dugoročne nemogućnosti razmišljanja, pamćenja, učenja i svakodnevnog komuniciranja i funkcionisanja u društvu.

Smatra se kognitivno-mnestičkim poremećajem.

Drugi česti simptomi demencije uključuju emotivne probleme, probleme sa govorom i motivacione probleme. Svest pacijenta je obično nezahvaćena ovom bolešću.

Razlika između demencije i normalnih pojava pri starenju je velika. Naime, mentalno funkcionisanje je u znatnom opadanju kod dementne osobe nego kod zdrave osobe u odgovarajućoj starosnoj grupi.

Nivo dementnosti takođe utiče na osobe koje vode računa o pacijentu u ogromnoj meri.

Najpoznatija vrsta demencije jeste Alchajmerova bolest koja zahvata i do 70% slučajeva obolelih od demencije kao i Parkinsonova bolest.

Na demenciju može negativno da utiče visok krvni pritisak, pušenje, dijabetes i gojaznost.

Postoje tri grupe demencije bazirane na svakodnevnom funkcionisanju pacijenta:

• Blaga demencija – lako dementne osobe koje mogu da žive samostalno uz sposobnost rezonovanja
• Umerena demencija – odnosi se na osobe koje nisu sposobne da same brinu o sebi i zanemaruju neke aspekte osnovnog funkcionisanja
• Teška demencija – pacijent nije u stanju da vodi samostalan život, neophodna stalna nega.

Pomozite sebi biljkama i ishranom protiv demencije.