Makrobiotika

Makrobiotika predstavlja filozofiju ishrane i dugovečnosti. Predstavlja hranu koja je veoma nutritivno bogata i lako se vari.

Makrobiotička ishrana je ishrana koja podrazumeva konzumiranje pre svega različitih vrsta integralnih žitarica i mahunarki, a zatim i povrća, koštunjavih plodova i voća.

Specifičan način ishrane koji se sastoji u izbegavanju prejedanja, kao i u temeljnom žvakanju hrane pre gutanja.

Osobe na ovakvoj vrsti ishrane insistiraju na, što je moguće više, prirodnim namirnicama koje nisu pretrpele veće procese prerade. Što se hrane životinjskog porekla tiče, oni izbegavaju mesa, a favorizuje se konzumiranje ribe.

U ovakvom načinu ishrane preovladavaju zdrava ulja, mnogo složeni ugljeno hidrati i biljna vlakna iz povrća i voća, pa se kao takva smatra pogodnom za prevenciju i tretman digestivnih, srčanih i malignih oboljenja.

Način ishrane treba da bude individualan, na njega utiče starost, zanimanje, konstitucija i kondicija.

Uglavnom se koristi hrana biljnog porekla (žitarice, mahunarke, povrće i male količine semenki, voća i algi) uz malo ribe i morskih plodova. Umesto šećera za koji se danas pouzdano zna da je više otrov nego hrana. Ovakav vid ishrane predlaže upotrebu tradicionalnih zaslađivača kao što su ječmeni i pirinčani slad i drugi zaslađivači od žitarica.

Tu je još i upotreba nerafinisane morske soli, tamari soja sosa,algi, kao i hladno ceđenih nerafinisanih ulja i biljih putera.

Male količine morskih algi, koje su izuzetno bogate mineralima i mikroelementima, zaokružuju hranljivu vrednost makrobiotičkog tanjira. Izbegava se meso, mlečni proizvodi, jaja, beli šećer, med, fabrički tretirana hrana, hemijski tretirane biljke, rafinisane namirnice, uvezeno voće i povrće, kao i neko kiselo povrće (paradajz, paprika, krompir i patlidžan).

Koriste se razni načini pripreme (turšija, presno, kuvanje na pari, u vodi, dinstanje, prženje u ulju, kuvanje pod pritiskom, pečenje u rerni).

Predstavlja umeće koje nudi niz korisnih znanja i veština koje usvajamo kako bismo: