Makrobiotika

Makrobiotika predstavlja filozofiju ishrane i dugovečnosti.

Makrobiotička hrana je veoma nutritivno bogata i lako se vari.

Makrobiotička ishrana je ishrana koja podrazumeva konzumiranje pre svega različitih vrsta integralnih žitarica i mahunarki, a zatim i povrća, koštunjavih plodova i voća.

Makrobiotika je specifičan način ishrane koji se sastoji u izbegavanju prejedanja, kao i u temeljnom žvakanju hrane pre gutanja.

Makrobiotičari insistiraju na, što je moguće više, prirodnim namirnicama koje nisu pretrpele veće procese prerade.

Što se hrane životinjskog porekla tiče, makrobiotičari izbegavaju mesa, a favorizuje se konzumiranje ribe.

U makrobiotičkoj ishrani preovladavaju zdrava ulja, mnogo složeni ugljeno hidrati i biljna vlakna iz povrća i voća, pa se kao takva smatra pogodnom za prevenciju i tretman digestivnih, srčanih i malignih oboljenja.

Način ishrane treba da bude individualan, na njega utiče starost, zanimanje, konstitucija i kondicija.

Uglavnom se koristi hrana biljnog porekla (žitarice, mahunarke, povrće i male količine semenki, voća i algi) uz malo ribe i morskih plodova.

Umesto šećera za koji se danas pouzdano zna da je više otrov nego hrana. Makrobiotika predlaže upotrebu tradicionalnih zaslađivača kao što su ječmeni i pirinčani slad i drugi zaslađivači od žitarica.

Tu je još i upotreba nerafinisane morske soli kao i hladno ceđenih nerafinisanih ulja.

Male količine morskih algi, koje su izuzetno bogate mineralima i mikroelementima, zaokružuju hranljivu vrednost makrobiotičkog tanjira.

Izbegava se meso, mlečni proizvodi, jaja, beli šećer, med, fabrički tretirana hrana, hemijski tretirane biljke, rafinisane namirnice, uvezeno voće i povrće, kao i neko kiselo povrće (paradajz, paprika, krompir i patlidžan).

Koriste se razni načini pripreme (turšija, presno, kuvanje na pari, u vodi, dinstanje, prženje u ulju, kuvanje pod pritiskom, pečenje u rerni).

Makrobiotika je umeće koje nudi niz korisnih znanja i veština koje usvajamo kako bismo: