Biljni proteini

Biljni proteini imaju visoku hranjivu vrednost. Najčesće se prave od graška, konoplje, kokosa, bundeve i soje i idealni su za vegetarijansku ishranu.

Potrebno je da kombinujete proteine da bi ste uneli sve amino kiseline koje su vašem telu neophodne.

Prednost koje imaju je u tome da nisu u spoju sa zasićenim mastima i holesterolom. Ne sadrže metaboličke ostatke iz tela životinja kao ni hemijske ostatke tretmana kojima su podvrgavane životinje a kasnije i njihovo meso.

• Imaju nizak sadržaj masti a visok sadržaj vlakana, vitamina i minerala.
• Sadrže fitohemikalije koje doprinose zdravlju i prevenciji bolesti.

Da su proteini osnovni i najvažniji sastojci ćelije, opšte je poznato. Bez njih nema pravilnog funkcionisanja tela, čvrstine i snage tkiva, nema enzima, hormona, antitela..  Više od 50% ćelije su upravo ova jedinjenja koja obnavljaju i održavaju život.

U osnovi proteina – jedinica koja ih gradi – su aminokiseline (aminokiselinske sekvence), grubo podeljene na tzv. esencijalne (ili „alfa“) i neesencijalne.

I dok većina živih bića, od bakterija preko nižih i viših biljaka kao i kvasnica, mogu da sintetišu sve aminokiseline, više životinje i čovek mogu sintetisati samo neesencijalne dok  esencijalne moraju uzimati iz biljne hrane jer je to direktan izvor u obliku koji je za čovekov organizam najpovoljniji za razliku od manje pogodnog sekundarnog izvora – namirnica životinjskog porekla.