Mokraćna kiselina
Mokraćna kiselina je proizvod koji se dobija razgradnjom purinskih derivata, koji je u velikoj meri nalaze u džigerici, ribi i raznom voću i povrću, kao i u mlečnim proizvodima.
U situaciji kada je funkcija bubrega narušena ili količina mokraćne kiseline prevazilazi kapaciteta bubrežne filtracije. Ona počinje da se taloži u raznim delovima tela, a poseban afinitet ima ka taloženju u tetivama zglobova – u medicini se ovakvo stanje naziva giht.
Takođe, mokraćna kiselina se nakuplja i u bubrezima čime dodatno narušava njihovo zdravlje i inicira stvaranje kamenaca.
Normalni nivo izlučene mokraćne kiseline u urinu jeste između 250 i 750 miligrama u toku 24-časovnog praćenja.
Povišeni nivo ide u prilog postojanju gihta ili kamena u bubregu i bubrežnim vodovima. Prilikom analiziranja nalaza urina, potrebno je detaljno ispitati pacijenta da li je u proteklih 48 sati konuzmirao hranu koja je obgata purinima.
Ukoliko je osoba konzumirla, meso, sardine, pečurke, džigericu, gilice ili grašak, vrlo verovatno se radi u povećanoj proizvodnji mokraćne kiseline izazvanoj hranom. Takođe, varijacije u rezultatima mogu dati mnogi lekovi, kao što su aspirin ili brufen sa čijom konzumacijom treba da se prekine pre vršenja samog testa.
Ishrana kod ove bolesti!
Treba koristiti prevashodno presnu hranu, a ako se hrana mora termički obraditi onda treba koristiti gril. Teflonske tiganje ili kuvati u što manje vode i u kraćem vremenskom periodu.
Hranu treba pripremati pažljivo na gore naveden način i na kraju uvek dodati kašičicu maslinovog ulja.
Koje namirnice treba koristiti kod gihta, a koje izbegavati?
Žitarice
Hleb i testa svih vrsta, naročito one proizvode koji ne sadrže kvasac, kao i žitarice koje sadrže minimalne količine Purina. Purina ima nešto više u ražanom i pšeničnom hlebu.
Mleko i mlečne proizvode
Treba koristiti, a naročito fermentirane mlečne proizvode (jogurt, kiselo mleko, kefir) kao i nemasni sir (beli i sveži sirevi).
Meso, iznutrice i riba
Kod akutnog napada strogo se zabranjuje konzumiranje mesa i mesnih prerađevina kao i iznutrica (džigerica, bubreg, srce i pluća), kao i supe od mesa i ribe. Kada nema akutnih napada dozvoljeno je uzimanje mesa maksimalno tri puta nedeljno, i tada treba dominantno koristiti teletinu, ćuretinu, piletinu (belo meso) i ribu.
Jaja
Koristi se maksimalno do 2 jaja nedeljno.
Povrće
Preporuka je da se koriste sve vrste povrća sem onih koje sadrže veće količine purina: spanać, pečurke, pasulj, grašak, sočivo.
Preporučuje se korišćenje krompira kao dodatak jelima ali kuvan u ljusci i na pari. Prženi krompir se ne preporučuje zbog sadržaja velikih količina masnoća. U supe treba dodavati namirnice koje deluju dijetoprotetski: proso, ječam, zob i pšenica.
Naročito treba obratiti pažnju na sledeće namirnice:
Masti
Treba svesti na najmanju moguću meru jer kod bolesnika sa gihtom treba sprečiti gojaznost. Pored toga masti smanjuju probavu i izlučivanje mokraćne kiseline.
Voće
Preporučuju se sve vrste voća u ishrani.
Napici
Preporučuje se umereno korišćenje čaja, kafe i kakaa. Alkoholna pića se zabranjuju ili se mogu koristiti u minimalnim količinama.
Kvasac
Mora se izbegavati u svim oblicima