Parkins

Parkins bolest je druga najčešća neurodegenerativna bolest nakon Alchajmerove demencije. To znači da bolest pogađa nervne ćelije pojedinaca koji obolevaju od ove bolesti.

Bolest nije mogće izlečiti, 1,2 ali se ona može držati pod kontrolom. Prema Evropskom udruženju za Parkinsonovu bolest (EPDA), oko 10 miliona ljudi širom sveta boluje od ove bolesti, pri čemu muškarci obolevaju nešto češće od žena.

U proseku, Parkinsonova bolest se javlja kod pacijenata starosnog doba od 60 godina. Ipak, kod nekih pacijenata prvi simptomi mogu da se jave i pre 40. godine života, a u retkim slučajevima bolest može izbiti i u adolescenciji (juvenilni Parkinsonov sindrom)3,4.

Parkinsonova bolest je uzrokovana postepenom degeneracijom određenih nervnih ćelija u mozgu

Još uvek nije potpuno razjašnjeno kako se Parkinsonova bolest razvija. Naslednoj predispoziciji može se pripisati samo nekoliko slučajeva. Prethodno oštećenje mozga usled teških povreda glave, moždanih udara ili tumora može povećati verovatnoću Parkinsonove bolesti.

Poremećaji spavanja i depresija takođe mogu biti rani znaci Parkinsonove bolesti i mogu se javiti godinama pre stvarnog početka bolesti.

Kod ljudi sa Parkinsonovom bolešću, nervne ćelije u mozgu koje proizvode neurotransmiter dopamin umiru velikom brzinom. Ove nervne ćelije se nalaze u predelu mozga koji se naziva substantia nigra („crna supstanca”), koja je odgovorna za voljno kretanje i koordinaciju.

 

Facebook
Instagram
error: Sadržaj je zaštićen!
Scroll to Top