Migrena – lečenje ishranom i lekovitim biljem

Migrena je veoma česta glavobolja u opštoj populaciji. Dovodi do značajne onesposobljenosti osoba i umanjuje kvalitet života obolelih. Tokom detinjstva, pojava migrene je jednaka kod dečaka i devojčica, a od 12. godine češća je kod žena zbog hormonskih uticaja.

Najviše obolelih je u četvrtoj i petoj deceniji života, tada je jednaka kod oba pola, a potom postepeno opada broj obolelih. Češća je u nižim socijalno-ekonomskim grupama i kod osoba nižeg obrazovanja, koje se ređe obraćaju lekaru za pomoć.

Kvalitet života znatno smanjuju strah od sledećeg ataka glavobolje, psihijatrijski i somatski komorbiditeti, socijalna ograničenja zbog glavobolje i upotreba lekova.  Osobe s migrenom češće nego ostali imaju alergije, bronhijalnu astmu, inflamantorni kolitis, ulkusne bolesti, anksioznost, depresiju, epilepsiju, MU.

Karakterišu je ponavljani ataci glavobolje, praćeni neurološkim i sistemskim fenomenima.

Dijagnoza se postavlja klinički, prema odrđenim kriterijumima. Odlikuje se jednostranom, žestokom, pulsirajućom glavoboljom u trajanju od četiri do 72 sata, lečena ili nelečena, koja se pogoršava pri rutinskim fizičkim aktivnostima.

Istovremeno se javljaju mučnina, povraćanje, pacijentima smetaju svetlost, buka, ispoljavaju preosetljivost na mirise i imaju prolazne neurološke simptome koji se označavaju kao aura. Atak migrenske glavobolje može se javiti u bilo koje doba dana ili noći, najčešće ujutru, tokom buđenja.

Tokom napada bol se može premeštati s jednog dela glave na drugi ili se širi u vrat i ramena. Lakše kada se tokom napada leži u zamračenoj i mirnoj prostoriji. Migrenski napad je obično praćen drugim simptomima: mučnina, povraćanje, proliv, ređe vrtoglavica.

Simptomi koji se javljaju satima ili danima pre napada migrene, koji mogu da ukažu pacijentu na predstojeći atak, a javljaju se kod 60% pacijenata ) jesu: ukočen vrat, osećaj hladnoće, žeđ, povećano mokrenje ili zadržavanje tečnosti, gubitak apetita ili želja za određenom vrstom hrane, zatvor, pad koncentracije ili intelektualna usporenost, zevanje, otežan govor, pojačan osećaj mirisa, zamor, pospanost, uznemirenost, osećaj tuge bez jasnog razloga, preterana sreća, potreba za pojačanim kretanjem i angažovanjem.

Uzročnici migrenske glavobolje su kombinacija genetske predipsoniranosti i faktora spoljašnje sredine.

Podela migrene prema međunarodnoj klasifikaciji glavobolje:

1. migrena bez aure
2. migrena s aurom
3. hronična migrena
4. komplikacije migrene
5. verovatna migrena
6. epizodični sindromi koji mogu biti udruženi s migrenom

Facebook
Instagram
error: Sadržaj je zaštićen!
Scroll to Top